NACIONALNI KONVENT O EVROPSKOJ UNIJI 2008/2009.
Informaciono društvo i obrazovanje

Drugo zasedanje Radne grupe

23. februara 2008. u Gradskoj kući u Zrenjaninu održano je drugo zasedanje radne grupe „Informaciono društvo i obrazovanje“ Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Na temu: Značaj nauke i obrazovanja za razvoj informacionog društva i implementaciju ICT u svim sektorima rada i poslovanja govorili su:
• Martin Bruncko, slovački ekspert
• Dragana Glušac, Tehnički fakultet Zrenjanin
• Bojana Minić, ECDL Srbija

Interni stručnjak Radne grupe Informaciono društvo i obrazovanje je Marijana Vidas Bubanja.

Kako je informatička pismenost bazična stavka u razvoju informacionog društva u rad je aktivno uključena i ECDL kancelarija u Beogradu. Iako je ECDL u Srbiji prisutan od 2005. godine, i sa 14.000 ECDL sertifikovanih Srbija je u zaostatku 6 puta za Hrvatskom i Slovenijom, a  30 – 90 puta iza EU.

I ovom prilikom smo ukazali na izuzetan značaj informatičkog opismenjavanja građana jer ne  možemo očekivati da će elektronski servisi biti uspešno implementirani, adekvatno korišćeni ukoliko se ne podigne nivo informatičke pismenosti građana.
Značaj informatičke pismenosti, i ECDL kao standard za podizanje nivoa iste, smo prikazali kroz niz interesantnih primera iz zemalja članica EU.

Nakon izlaganja uvodničara donešeno je nekoliko zaključaka i predloga za brži razvoj.  Jedan od prvih zaključaka bio je da je najvažnije stvoriti dobre srednjoškolske profesore informatike, jer što se sa usavršavanjem rada na računaru  počne ranije ono je i efikasnije i produktivnije. Takođe kao jedna od preporuka bilo bi insistiranje na tome da građani shvate  značaj e – uprave i e – vlade. Nije bitno  samo njihovo postojanje već je bitno da građani shvate koliko je lakše i brže doći do svakog dokumenta uz osnovno znanje rada na računaru. Takođe  je predložena kao ideja i digitalizacija celokupne  kulturne baštine Srbije . Na taj način ne samo da bi postala dostupna svima, u duhu demokratizacije informacija, već bi doprinela i ukupnom kulturnom sadržaju Evrope. U diskusiji su naravno pomenuti i problemi sa kojima se Srbija suočava, a neki od njih su da 3% građana u Srbiji nema ni fiksni telefon, da škole nisu dovoljno  opremljene računarima, da obrazovni kadar ne prati inovacije... Bilo je reči i o problemima sa distribucijom ADSL–a u rubnim delovima Srbije. Naravno kao korak ka boljem obrazovanju je obezbeđivanje odgovarajuće infrastukture kao što je i bilo napomenuto u izlaganju g-đe Glušac. Prema statistikama korišćenja IT-a ,a u poređenju sa zemljama jugoistočne Evrope naše mesto je dosta nisko, u grupi sa Albanijom što je prilično poražavajuće. G-din Bruncko je zaključio da se i Slovačka susretala sa sličnim problemima u vreme tranzicije, samo  što Srbija te probleme ima dosta kasnije. Prvi deo diskusije je zaključen optimistično – da se bez obzira na statistiku na terenu  oseća znatan napredak u korišćenju i rasprostranjenosti IT-a.

U završnoj diskusiji je istaknuto da je neophodno informatičko opismenjavanje menadžera, vlasnika i rukovodioca firmi i u MSP sektoru, a ne samo u velikim firmama. Takođe nije dovoljno baviti se informatikom u školama samo na časovima informatike, već tu oblast treba uključiti u sve vidove nastave. Napomenuto je i da mediji treba mnogo više da se uključe u promociju značaja IT-a i da budu nosioci revolucije od industrijskog ka informatičkom društvu.